Spirometrija je jedan od najvažnijih i najčešće korišćenih testova za procenu rada pluća. Ovaj pregled meri koliko vazduha osoba može da udahne i izdahne, kao i koliko brzo vazduh izlazi iz pluća. Zbog toga je spirometrija posebno važna kod pacijenata koji imaju kašalj koji ne prolazi, otežano disanje, sviranje u grudima, zamaranje pri naporu ili sumnju na bolesti poput astme i HOBP-a.

Za mnoge pacijente, spirometrija je prvi objektivan pokazatelj da li postoji suženje disajnih puteva, smanjen kapacitet pluća ili promena u plućnoj funkciji. American Lung Association opisuje spirometriju kao najčešći tip testa plućne funkcije koji meri koliko vazduha osoba može da udahne i izdahne, kao i koliko lako i brzo može da izbaci vazduh iz pluća.

Za pacijenta je ovaj pregled kratak, neinvazivan i bezbolan, ali rezultati mogu biti veoma korisni za rano otkrivanje respiratornih problema, praćenje toka bolesti i procenu efekta terapije.

Šta je spirometrija?

Spirometrija je osnovni test plućne funkcije kojim se procenjuje protok vazduha kroz disajne puteve. Tokom pregleda pacijent diše kroz nastavak povezan sa aparatom koji se zove spirometar. Aparat beleži količinu vazduha i brzinu izdisaja, a rezultati se prikazuju kroz numeričke vrednosti i krivu protoka vazduha.

Najvažnije vrednosti koje se dobijaju spirometrijom su:

• FEV1 — količina vazduha koju osoba može snažno da izdahne u prvoj sekundi;
• FVC — ukupna količina vazduha koju osoba može snažno da izdahne nakon dubokog udaha;
• FEV1/FVC — odnos između ove dve vrednosti, važan za procenu da li postoji opstrukcija disajnih puteva.

U praksi, spirometrija pomaže lekaru da proceni da li pluća funkcionišu očekivano za uzrast, pol, visinu i druge karakteristike pacijenta. Ona ne daje „dijagnozu sama po sebi“, već se tumači zajedno sa simptomima, pregledom, anamnezom i drugim nalazima.

Ako želite širu sliku o testovima disanja, koristan dodatni tekst je Kompletna plućna funkcija: šta pacijenti treba da znaju pre i posle pregleda.

Kada se radi spirometrija?

Spirometrija se najčešće preporučuje kada postoje simptomi koji ukazuju na mogući problem sa disanjem, ali i kod pacijenata koji već imaju poznatu plućnu bolest i potrebno je pratiti njeno stanje.

Pregled se može preporučiti ako imate:

• kašalj koji traje duže od nekoliko nedelja;
• otežano disanje;
• kratak dah pri naporu;
• sviranje u grudima;
• stezanje ili pritisak u grudima;
• često iskašljavanje sekreta;
• česte bronhitise;
• dug pušački staž;
• sumnju na astmu;
• sumnju na hroničnu opstruktivnu bolest pluća;
• potrebu za procenom plućne funkcije pre operacije;
• potrebu za praćenjem efekta inhalatorne terapije.

Spirometrija je posebno korisna u proceni pacijenata sa dugotrajnim kašljem. Ako je kašalj uporan, ponavlja se ili traje nedeljama, pročitajte i tekst Kašalj koji ne prolazi: kada je vreme za ozbiljnu dijagnostiku?.

Spirometrija kod sumnje na astmu

Kod astme se disajni putevi povremeno sužavaju, što može izazvati otežano disanje, kašalj, sviranje u grudima i osećaj stezanja. Spirometrija pomaže da se proceni da li postoji opstrukcija i da li se ona popravlja nakon primene leka koji širi disajne puteve.

U slučaju sumnje na astmu, lekar može uraditi spirometriju pre i posle bronhodilatatora. Ako se vrednosti značajno poprave nakon primene leka, to može ukazivati na reverzibilno suženje disajnih puteva, što je važno u dijagnostici astme. Ipak, nalaz se uvek tumači u odnosu na simptome i kliničku sliku pacijenta.

Kod osoba koje imaju alergije, rinitis, kijanje, zapušen nos ili sezonsko pogoršanje disanja, korisno je pročitati i tekst Alergijski rinitis: Kako ga prepoznati i upravljati simptomima, jer problemi gornjih i donjih disajnih puteva često mogu biti povezani.

Spirometrija kod sumnje na HOBP

Kod pacijenata sa dugim pušačkim stažom, jutarnjim kašljem, iskašljavanjem sekreta i kratkim dahom pri naporu, spirometrija je ključna za procenu da li postoji HOBP, odnosno hronična opstruktivna bolest pluća.

Kod HOBP-a disajni putevi su trajno suženi, pa vazduh teže izlazi iz pluća. U praksi se posebno posmatra odnos FEV1/FVC, jer smanjen odnos može ukazivati na opstruktivni poremećaj ventilacije. GOLD smernice navode da je za potvrdu HOBP-a potrebna spirometrija, a da se dijagnoza razmatra kod pacijenata sa otežanim disanjem, hroničnim kašljem, sekretom, ponavljanim infekcijama donjih disajnih puteva i/ili izloženošću faktorima rizika.

Ova tema je posebno važna za pušače i bivše pušače. Više o širem kontekstu plućnih bolesti pročitajte u tekstu Četiri najčešće bolesti pluća u Srbiji, a o faktorima rizika u tekstu 5 ključnih faktora rizika za plućne bolesti – i kako ih umanjiti.

Kako izgleda spirometrija?

Spirometrija je jednostavan i neinvazivan pregled. Pacijent najčešće sedi, a na nos se može postaviti štipaljka kako bi sav vazduh prolazio kroz usta. Zatim pacijent diše kroz usnik povezan sa spirometrom.

Pregled obično izgleda ovako:

1. pacijent dobija objašnjenje kako da diše tokom testa;
2. pravi dubok udah do punog kapaciteta;
3. zatim snažno, brzo i što duže izdiše kroz usnik;
4. postupak se ponavlja više puta kako bi rezultat bio pouzdan;
5. lekar ili tehničar proverava kvalitet pokušaja;
6. po potrebi se test ponavlja nakon primene bronhodilatatora.

Važno je da pacijent sarađuje i prati instrukcije, jer kvalitet rezultata zavisi od pravilnog izvođenja. Zvanični ATS/ERS standardi za spirometriju naglašavaju da je ponovljivost rezultata važan pokazatelj da je pacijent izveo maksimalni manevar koji je mogao.

Da li je spirometrija bolna?

Ne. Spirometrija nije bolna i ne uključuje igle, zračenje niti invazivne procedure. Može biti kratkotrajno naporna jer se od pacijenta traži maksimalan udah i snažan izdah, ali sam pregled uglavnom traje kratko.

Neki pacijenti mogu osetiti prolaznu vrtoglavicu, zamor ili potrebu da se odmore nakon pokušaja, naročito ako već imaju izraženo otežano disanje. Zbog toga se test radi pod nadzorom stručnog osoblja.

Kako se pripremiti za spirometriju?

Priprema za spirometriju može se razlikovati u zavisnosti od razloga pregleda i terapije koju pacijent koristi. Zato je važno pratiti uputstvo lekara ili ordinacije.

Uopšteno, pre pregleda je korisno:

• poneti ranije nalaze, snimke i izveštaje pulmologa;
• reći lekaru koje lekove i inhalatore koristite;
• ne jesti težak obrok neposredno pre pregleda;
• izbegavati intenzivan fizički napor neposredno pre testiranja;
• doći u odeći koja ne steže grudni koš i stomak;
• pitati lekara da li treba privremeno odložiti određenu inhalatornu terapiju pre testa.

Nemojte samoinicijativno prekidati terapiju. Ako koristite inhalatore, lekar će proceniti da li se terapija nastavlja uobičajeno ili se određeni lekovi privremeno pauziraju radi preciznijeg rezultata.

Šta pokazuju rezultati spirometrije?

Rezultati spirometrije pokazuju kako vazduh prolazi kroz disajne puteve i da li postoji odstupanje od očekivanih vrednosti. Najčešće se tumače u odnosu na referentne vrednosti za osobu istog pola, uzrasta, visine i drugih relevantnih parametara.

Najvažnije vrednosti su:

FEV1

FEV1 pokazuje koliko vazduha osoba može snažno da izdahne u prvoj sekundi nakon dubokog udaha. Smanjen FEV1 može ukazivati na suženje disajnih puteva ili slabiju plućnu funkciju.

Kod opstruktivnih bolesti, kao što su astma i HOBP, FEV1 je često snižen, ali njegovo značenje zavisi od celokupnog nalaza.

FVC

FVC označava forsirani vitalni kapacitet, odnosno ukupnu količinu vazduha koju pacijent može snažno da izdahne nakon maksimalnog udaha.

Smanjena FVC može se javiti iz više razloga. Nekada je posledica slabijeg napora tokom testa, a nekada može ukazivati na restriktivni obrazac ili potrebu za dodatnim ispitivanjima, kao što su merenje plućnih volumena i difuzionog kapaciteta.

FEV1/FVC

FEV1/FVC je odnos između vazduha izdahnutog u prvoj sekundi i ukupne količine izdahnutog vazduha. Ovaj odnos je veoma važan za procenu opstrukcije.

Snižen FEV1/FVC može ukazivati na opstruktivni poremećaj ventilacije, što se viđa kod astme, HOBP-a i drugih stanja koja sužavaju disajne puteve.

Bronhodilatatorni test

Kod nekih pacijenata spirometrija se radi pre i posle primene bronhodilatatora. Cilj je da se vidi da li se disajni putevi otvaraju nakon leka. Značajno poboljšanje može ukazivati na reverzibilnu opstrukciju, što je čest nalaz kod astme, ali se može javiti i u drugim stanjima.

Da li normalna spirometrija znači da su pluća potpuno zdrava?

Normalna spirometrija je dobar znak, ali ne mora uvek značiti da su svi mogući problemi isključeni. Neka stanja se mogu javiti povremeno, u ranoj fazi ili zahtevati dodatne testove.

Na primer, pacijent može imati simptome, a da spirometrija u trenutku pregleda bude uredna. U takvim slučajevima lekar može preporučiti dodatna ispitivanja, ponavljanje testa, bronhoprovokacioni test, alergološku obradu, kompletnu plućnu funkciju, pulsoksimetriju, gasne analize ili snimanje, u zavisnosti od tegoba.

Kod pacijenata sa zamaranjem, noćnim tegobama ili osećajem nedostatka vazduha, ponekad je potrebno razmotriti i druge uzroke, uključujući poremećaje disanja tokom sna. Više o tome pročitajte u tekstu Noćna apneja i disanje u snu – nevidljivi uzrok umora i bolesti.

Koja stanja spirometrija može pomoći da se otkriju?

Spirometrija može pomoći u dijagnostici, proceni i praćenju različitih respiratornih stanja, uključujući:

• astmu;
• HOBP;
• hronični bronhitis;
• emfizem;
• posledice pušenja;
• posledice respiratornih infekcija;
• određene oblike restriktivnih poremećaja;
• smanjenje plućne funkcije pre operacije;
• pogoršanje postojećih plućnih bolesti.

Cleveland Clinic navodi da spirometrija pomaže u proceni da li pluća rade očekivano i u dijagnostici bolesti pluća i disajnih puteva, uključujući astmu, HOBP, cističnu fibrozu i plućnu fibrozu.

Ako postoje ponavljane infekcije, dugotrajan sekret i hronični kašalj, lekar može razmotriti i druga stanja, kao što su bronhiektazije. Više o tome pročitajte u tekstu Bronhiektazije i multidisciplinarni pristup.

Spirometrija i inhalatorna terapija

Kod pacijenata koji koriste inhalatore, spirometrija može pomoći da se proceni da li terapija daje očekivani efekat. Poređenje ranijih i novih nalaza može pokazati da li je plućna funkcija stabilna, poboljšana ili pogoršana.

Međutim, nalaz spirometrije nije jedini kriterijum. Lekar uzima u obzir i:

• simptome pacijenta;
• učestalost pogoršanja;
• potrebu za lekovima za brzo olakšanje;
• toleranciju napora;
• kvalitet sna;
• pravilnost korišćenja inhalatora;
• prisustvo drugih bolesti.

Pravilna tehnika korišćenja inhalatora veoma je važna. Ako lek ne dospeva pravilno u disajne puteve, efekat terapije može biti slabiji. Više o ovoj temi pročitajte u tekstu Inhalatorna terapija u praksi – kako mukolitici i sekretolitici olakšavaju disanje.

Spirometrija kod pušača i bivših pušača

Pušači i bivši pušači često se naviknu na jutarnji kašalj, sekret ili slabiju toleranciju napora. Ipak, upravo kod njih spirometrija može imati veliku vrednost, jer može pokazati rane znake opstrukcije disajnih puteva.

Pregled je posebno važan ako postoji:

• dug pušački staž;
• svakodnevni kašalj;
• iskašljavanje sekreta;
• zamaranje pri hodu;
• sviranje u grudima;
• česte infekcije;
• porodična istorija plućnih bolesti.

Ako koristite elektronske cigarete ili nikotinske proizvode, važno je znati da ni oni nisu bez rizika za disajne puteve. O tome više možete pročitati u tekstu E-cigarete: rizici i uticaj na zdravlje.

Kod osoba sa većim rizikom, posebno pušača i bivših pušača, nekada je potrebna i dodatna procena rizika za ozbiljnije bolesti. Više o tome pročitajte u tekstu Rano otkrivanje raka pluća: Low Dose CT i biomarkeri u krvi.

Koliko često treba raditi spirometriju

Učestalost spirometrije zavisi od razloga zbog kog se test radi. Kod nekih pacijenata dovoljan je jedan pregled u okviru dijagnostike, dok se kod osoba sa hroničnim plućnim bolestima test ponavlja radi praćenja.

Spirometrija se može ponavljati:

• kada se prvi put jave simptomi;
• nakon uvođenja ili promene terapije;
• kod pogoršanja disanja;
• u okviru redovnih kontrola astme ili HOBP-a;
• pre određenih operacija;
• kod profesionalne izloženosti štetnim materijama;
• kod pušača sa simptomima;
• prema preporuci pulmologa.

Redovni preventivni pregledi imaju važnu ulogu u očuvanju plućnog zdravlja. Više o tome pročitajte u tekstu Primarna i sekundarna prevencija u pulmologiji: Kako spasiti pluća?.

Kada se spirometrija ne radi ili se odlaže?

Iako je spirometrija bezbedna za većinu pacijenata, postoje situacije kada se test može odložiti ili raditi uz poseban oprez. O tome odlučuje lekar.

Pregled se može odložiti ako pacijent ima:

• akutnu respiratornu infekciju sa izraženim simptomima;
• svež bol u grudima nejasnog uzroka;
• nedavni ozbiljan kardiovaskularni događaj;
• svežu operaciju grudnog koša, stomaka ili oka;
• stanje u kojem snažan izdah može predstavljati rizik;
• nemogućnost da pravilno sarađuje tokom testa.

Zato je važno da pacijent pre pregleda kaže lekaru sve relevantne informacije o svom zdravstvenom stanju, terapiji i nedavnim intervencijama.

Zašto je spirometrija važna za rano otkrivanje bolesti pluća?

Mnoge bolesti pluća razvijaju se postepeno. Pacijent se često navikne na tegobe i vremenom nesvesno smanjuje aktivnosti. Umesto da primeti da se brže zamara, počinje da izbegava stepenice, brži hod, šetnje ili fizički napor.

Spirometrija može pomoći da se problem prepozna pre nego što simptomi postanu ozbiljni. Posebno je važna kod osoba koje imaju faktore rizika: pušenje, izloženost zagađenju, prašini, hemikalijama, porodičnu istoriju plućnih bolesti ili česte respiratorne infekcije.

Rano otkrivanje promena u plućnoj funkciji omogućava pravovremenu terapiju, promenu navika i bolje praćenje stanja.

Spirometrija kao deo pulmološkog pregleda

Najveća vrednost spirometrije je kada se posmatra kao deo celokupnog pulmološkog pregleda. Sam broj na papiru nije dovoljan bez razgovora sa pacijentom, pregleda, procene simptoma, faktora rizika i eventualnih dodatnih nalaza.

Pulmolog tumači spirometriju u kontekstu pitanja kao što su:

• Da li pacijent kašlje?
• Da li ima otežano disanje?
• Da li je pušač ili bivši pušač?
• Da li se simptomi javljaju sezonski?
• Da li postoji alergija?
• Da li se pacijent budi noću zbog gušenja?
• Da li je imao česte bronhitise ili upale pluća?
• Da li terapija daje efekat?
• Da li postoje druge bolesti koje utiču na disanje?

Zato je najbolje da se rezultati spirometrije ne tumače samostalno, već u razgovoru sa lekarom.

Zaključak: spirometrija je jednostavan pregled koji daje važne informacije

Spirometrija je brz, neinvazivan i veoma koristan test plućne funkcije. Pomaže u proceni simptoma kao što su kašalj, kratak dah, otežano disanje, sviranje u grudima i zamaranje, ali i u dijagnostici i praćenju bolesti kao što su astma i HOBP.

Ako imate simptome koji se ponavljaju, ako ste pušač ili bivši pušač, ako se zadišete pri naporu ili imate kašalj koji traje, nemojte čekati da tegobe postanu izraženije. Pravovremeni pregled pluća, razgovor sa pulmologom i spirometrija mogu pomoći da se problem prepozna na vreme i da se odredi najbolji plan lečenja ili praćenja.

FAQ: Spirometrija

1. Šta je spirometrija?

Spirometrija je osnovni test plućne funkcije koji meri koliko vazduha možete da izdahnete i kojom brzinom. Koristi se za procenu rada pluća i pomoć u dijagnostici bolesti kao što su astma i HOBP.

2. Kada treba uraditi spirometriju?

Spirometriju treba uraditi ako imate kašalj koji ne prolazi, otežano disanje, kratak dah pri naporu, sviranje u grudima, česte bronhitise, dug pušački staž ili ako lekar sumnja na astmu, HOBP ili drugo plućno oboljenje.

3. Da li je spirometrija bolna?

Ne. Spirometrija nije bolna, neinvazivna je i ne koristi zračenje. Može biti kratkotrajno naporna jer zahteva dubok udah i snažan izdah, ali se radi pod nadzorom stručnog osoblja.

4. Koliko traje spirometrija?

Sam test obično traje kratko, ali se manevar disanja ponavlja nekoliko puta kako bi rezultat bio pouzdan. Ako se radi bronhodilatatorni test, pregled može trajati duže jer se spirometrija ponavlja nakon primene leka.

5. Šta znače FEV1 i FVC?

FEV1 je količina vazduha koju možete snažno da izdahnete u prvoj sekundi. FVC je ukupna količina vazduha koju možete snažno da izdahnete nakon dubokog udaha. Ove vrednosti pomažu lekaru da proceni protok vazduha i kapacitet pluća.

6. Šta znači odnos FEV1/FVC?

FEV1/FVC pokazuje koliki deo ukupnog izdahnutog vazduha izađe u prvoj sekundi. Snižen odnos može ukazivati na opstrukciju disajnih puteva, što se viđa kod astme, HOBP-a i sličnih stanja.

7. Da li spirometrija može da otkrije astmu?

Spirometrija može pomoći u dijagnostici astme, naročito ako se radi pre i posle bronhodilatatora. Ako se plućna funkcija značajno popravi nakon leka, to može ukazivati na reverzibilno suženje disajnih puteva. Dijagnozu ipak postavlja lekar na osnovu celokupne slike.

8. Da li spirometrija može da otkrije HOBP?

Da. Spirometrija je ključni test za potvrdu HOBP-a. Posebno se posmatra odnos FEV1/FVC nakon bronhodilatatora, uz simptome i faktore rizika kao što su pušenje, hronični kašalj i kratkoća daha.

9. Da li normalna spirometrija isključuje bolest pluća?

Ne uvek. Normalna spirometrija je dobar znak, ali neka stanja mogu zahtevati dodatne testove ili ponavljanje pregleda. Ako simptomi traju, lekar može preporučiti kompletnu plućnu funkciju, alergološku obradu, snimanje ili druge analize.

10. Kako da se pripremim za spirometriju?

Ponesite prethodne nalaze, recite lekaru koje lekove koristite i ne prekidajte terapiju bez dogovora. Izbegnite težak obrok i veći fizički napor neposredno pre pregleda. Ako koristite inhalatore, lekar će vam reći da li ih treba uzeti ili privremeno odložiti pre testa.

Ako imate kašalj koji ne prolazi, otežano disanje, kratak dah pri naporu, sviranje u grudima ili dug pušački staž, zakažite pulmološki pregled. Spirometrija je jednostavan i važan pregled koji može pomoći da se na vreme proceni vaša plućna funkcija i odredi najbolji dalji korak.