Problem je u tome što se simptomi astme kod odraslih često pripisuju umoru, stresu, lošoj kondiciji, alergijama, pušenju ili „običnom kašlju“. Zbog toga pacijenti neretko odlažu pregled, a bolest može ostati neprepoznata i nedovoljno kontrolisana. Ukoliko kašalj traje nedeljama ili se ponavlja, korisno je pročitati i tekst o tome kada je kašalj koji ne prolazi razlog za ozbiljnu dijagnostiku.

Astma kod odraslih je hronično zapaljensko oboljenje disajnih puteva koje može značajno uticati na svakodnevni život, san, fizičku aktivnost i opšte zdravlje. Iako se često povezuje sa detinjstvom, astma se može prvi put javiti i u odraslom dobu, čak i kod osoba koje ranije nisu imale ozbiljnije probleme sa disanjem.

Najčešći simptomi astme uključuju kašalj, otežano disanje, sviranje u grudima i osećaj stezanja u grudima. Kod nekih pacijenata simptomi su povremeni, dok se kod drugih javljaju svakodnevno ili se pogoršavaju noću, pri naporu, tokom infekcija ili nakon izlaganja alergenima i iritansima.

Šta je astma kod odraslih?

Astma je bolest kod koje dolazi do zapaljenja i suženja disajnih puteva. Zbog toga vazduh teže prolazi kroz bronhije, što može izazvati osećaj nedostatka vazduha, kašalj, pritisak u grudima ili čujno zviždanje pri disanju.

Kod odraslih osoba astma može imati različite oblike. Nekada je povezana sa alergijama, nekada sa profesionalnim izlaganjem prašini, hemikalijama ili isparenjima, a nekada se javlja nakon respiratornih infekcija ili u kombinaciji sa drugim bolestima, kao što su hronični rinitis, sinusitis, gojaznost, gastroezofagealni refluks ili HOBP. Više o najčešćim respiratornim oboljenjima možete pročitati u tekstu Četiri najčešće bolesti pluća u Srbiji.

Važno je znati da astma kod odraslih nije uvek dramatična i lako prepoznatljiva. Kod nekih ljudi jedini znak može biti uporan, suv kašalj, naročito noću ili nakon fizičkog napora.

Najčešći simptomi astme kod odraslih

Simptomi mogu biti blagi, povremeni ili izraženi, ali sledeće tegobe ne treba ignorisati:

• otežano disanje
• sviranje u grudima
• kašalj koji se ponavlja
• stezanje u grudima
• gušenje pri naporu
• noćni kašalj
• buđenje zbog nedostatka vazduha
• brzo zamaranje
• pogoršanje tegoba tokom infekcija
• pogoršanje simptoma pri izlaganju hladnom vazduhu, dimu, prašini, polenu ili jakim mirisima

Astma se često javlja u epizodama. To znači da osoba može imati periode bez tegoba, a zatim dane ili nedelje sa izraženim simptomima. Upravo zbog te promenljivosti mnogi pacijenti potcenjuju problem.

1. Kašalj koji traje ili se ponavlja

Jedan od najčešćih simptoma je kašalj kod astme. On može biti suv, nadražajan i uporan, naročito noću, rano ujutru ili nakon fizičke aktivnosti.

Posebno treba obratiti pažnju ako se kašalj:

• javlja bez jasnog razloga,
• traje duže od nekoliko nedelja,
• pogoršava noću,
• prati osećaj stezanja u grudima,
• javlja posle izlaganja hladnom vazduhu, prašini, dimu ili alergenima,
• ponavlja nakon svake respiratorne infekcije.

Kašalj ne mora uvek značiti astmu, ali hronični kašalj je razlog za pulmološku procenu, naročito ako se ponavlja ili remeti san. Detaljnije o uzrocima, vrstama i dijagnostici kašlja pročitajte u tekstu Kašalj koji ne prolazi: kada je vreme za ozbiljnu dijagnostiku?.

2. Otežano disanje i osećaj nedostatka vazduha

Otežano disanje je jedan od simptoma koji pacijenti najčešće opisuju kao „ne mogu da udahnem do kraja“, „fali mi vazduha“ ili „brzo se zadišem“.

Kod astme se ovaj osećaj može javiti:

• tokom fizičkog napora,
• pri penjanju uz stepenice,
• noću ili rano ujutru,
• tokom prehlade,
• pri izlaganju alergenima,
• nakon boravka u zadimljenom ili zagađenom prostoru.

Nedostatak vazduha ne treba automatski pripisivati lošoj kondiciji, naročito ako je nov, ponavlja se ili se pogoršava. Kod osoba koje već imaju hronične bolesti pluća, važno je pratiti i vrednosti kiseonika u krvi, o čemu više možete pročitati u tekstu Oksigenoterapija kod kuće: saveti i slučajevi iz ordinacije.

3. Sviranje u grudima

Sviranje u grudima, zviždanje ili piskanje pri disanju nastaje kada vazduh prolazi kroz sužene disajne puteve. Kod astme se najčešće čuje pri izdisaju, ali ne mora uvek biti prisutno.

Ovaj simptom pacijenti ponekad opisuju kao:

• „pištanje u plućima“,
• „zviždanje kad izdišem“,
• „čudan zvuk u grudima“,
• „kao da vazduh ne prolazi normalno“.

Ako se sviranje u grudima ponavlja, naročito uz kašalj ili otežano disanje, potreban je pregled pulmologa i procena plućne funkcije. Više o tome kako izgleda ispitivanje disanja pročitajte u tekstu Kompletna plućna funkcija: šta pacijenti treba da znaju pre i posle pregleda.

4. Stezanje ili pritisak u grudima

Kod astme se može javiti osećaj kao da su grudi „stegnute“, „teške“ ili „blokirane“. Ovaj simptom može biti blag, ali i veoma neprijatan.

Važno je naglasiti da pritisak u grudima nije specifičan samo za astmu. Može biti povezan i sa srčanim, digestivnim, mišićnim ili anksioznim stanjima. Zato je važno da se ne postavlja dijagnoza na osnovu pretpostavke, već da se uradi odgovarajuća medicinska procena.

5. Noćno buđenje zbog kašlja ili gušenja

Jedan od znakova da astma nije dobro kontrolisana jeste buđenje tokom noći zbog kašlja, gušenja, sviranja u grudima ili nedostatka vazduha.

Ako se noćni simptomi ponavljaju, to može ukazivati na aktivno zapaljenje disajnih puteva. Ipak, noćno buđenje, umor i osećaj nedostatka vazduha mogu biti povezani i sa drugim stanjima, uključujući poremećaje disanja tokom sna. Zbog toga je korisno pročitati i tekst Noćna apneja i disanje u snu – nevidljivi uzrok umora i bolesti.

Dobra kontrola astme obično znači da pacijent nema česta noćna buđenja, nema potrebu za čestim korišćenjem lekova za brzo olakšanje i može normalno da obavlja svakodnevne aktivnosti.

6. Brzo zamaranje i slabija tolerancija napora

Neki odrasli pacijenti ne opisuju tegobe kao klasično gušenje, već kao slabiju kondiciju, zamaranje ili izbegavanje fizičke aktivnosti. Na primer, osoba primeti da se brže zadiše pri hodu, penjanju uz stepenice ili tokom treninga.

Astma izazvana naporom može se manifestovati kašljem, stezanjem u grudima, otežanim disanjem ili sviranjem u grudima nakon aktivnosti. To ne znači da osoba treba da prestane da bude fizički aktivna, već da je potrebno utvrditi uzrok tegoba i uspostaviti dobru kontrolu bolesti.

Kada posumnjati na astmu kod odraslih?

Na astmu kod odraslih treba posumnjati ako se respiratorni simptomi ponavljaju, menjaju intenzitet i javljaju u određenim situacijama.

Posebno su važni sledeći obrasci:

• simptomi su gori noću ili rano ujutru,
• tegobe se javljaju pri fizičkom naporu,
• simptomi se pogoršavaju pri izlaganju polenu, prašini, buđi, dimu ili hladnom vazduhu,
• kašalj traje dugo nakon prehlade,
• postoje alergijski rinitis, ekcem ili druge alergijske bolesti,
• postoji porodična istorija astme ili alergija,
• pacijent često koristi lekove za „otvaranje disajnih puteva“ bez jasne dijagnoze.

Kod pacijenata kod kojih se simptomi pogoršavaju tokom sezone alergija, važno je proceniti i gornje disajne puteve. Više o tome pročitajte u tekstu Alergijski rinitis: kako ga prepoznati i upravljati simptomima.

Faktori koji mogu pogoršati astmu

Kod odraslih osoba simptome astme mogu pokrenuti ili pogoršati različiti faktori:

• alergeni: polen, grinje, buđ, životinjska dlaka;
• duvanski dim i pasivno pušenje;
• zagađenje vazduha;
• hladan vazduh;
• fizički napor;
• respiratorne infekcije;
• jaki mirisi, hemikalije i isparenja;
• stres;
• određeni lekovi;
• profesionalna izloženost prašini, brašnu, hemikalijama, bojama ili sredstvima za čišćenje.

Prepoznavanje okidača je važan deo kontrole bolesti, ali izbegavanje okidača nije zamena za pregled i pravilno propisanu terapiju. O uticaju navika, okruženja i drugih faktora na pluća pročitajte više u tekstu 5 ključnih faktora rizika za plućne bolesti – i kako ih umanjiti.

Ako pacijent koristi e-cigarete ili druge nikotinske proizvode, važno je razumeti da oni takođe mogu iritirati disajne puteve. O tome više možete pročitati u tekstu E-cigarete: rizici i uticaj na zdravlje.

Kako se dijagnostikuje astma kod odraslih?

Dijagnoza astme se ne postavlja samo na osnovu simptoma. Potrebno je povezati tegobe pacijenta sa objektivnom procenom disanja.

Najčešće se koriste:

1. Pulmološki pregled

Tokom pregleda lekar uzima detaljnu anamnezu: kada su simptomi počeli, koliko traju, šta ih pogoršava, da li se javljaju noću, da li postoji alergija, pušenje, profesionalna izloženost ili porodična istorija bolesti.

2. Spirometrija

Spirometrija je osnovni test plućne funkcije. Ona meri koliko vazduha osoba može da izdahne i kojom brzinom. Ovaj test pomaže u proceni da li postoji suženje disajnih puteva i da li se ono menja nakon primene bronhodilatatora.

Za pacijente koji se prvi put susreću sa ovim pregledom, koristan je tekst Kompletna plućna funkcija: šta pacijenti treba da znaju pre i posle pregleda.

3. Bronhodilatatorni test

Kod sumnje na astmu često se radi test pre i posle leka koji širi disajne puteve. Ako se plućna funkcija značajno popravi nakon leka, to može podržati dijagnozu astme.

4. Dodatna ispitivanja

U zavisnosti od simptoma, lekar može preporučiti dodatne analize, kao što su alergološko testiranje, merenje FeNO, laboratorijske analize, radiografija pluća ili drugi testovi, posebno ako postoji sumnja na druga stanja.

Astma ili nešto drugo?

Simptomi astme mogu ličiti na druge bolesti i stanja, kao što su:

• hronični bronhitis,
• HOBP,
• alergijski rinitis sa slivanjem sekreta,
• gastroezofagealni refluks,
• srčane bolesti,
• anksioznost i panični napadi,
• postinfektivni kašalj,
• bronhiektazije,
• plućna fibroza.

Kod dugotrajnog kašlja i ponavljanih infekcija nekada je potrebno isključiti i druga stanja, kao što su bronhiektazije. Više o tome možete pročitati u tekstu Bronhiektazije i multidisciplinarni pristup.

Zato je važno da se kod ponavljanih tegoba uradi stručna procena. Samostalno korišćenje inhalatora, antibiotika ili lekova protiv kašlja može prikriti simptome, ali ne rešava uzrok problema.

Kako se leči astma kod odraslih?

Cilj lečenja nije samo trenutno olakšanje simptoma, već dugoročna kontrola bolesti. Dobro kontrolisana astma znači da pacijent može da spava, radi, kreće se i obavlja svakodnevne aktivnosti bez značajnih ograničenja.

Lečenje može uključivati:

• lekove za kontrolu zapaljenja disajnih puteva,
• lekove za brzo olakšanje simptoma,
• pravilnu tehniku korišćenja inhalatora,
• izbegavanje poznatih okidača,
• redovne kontrole,
• praćenje simptoma,
• pisani plan postupanja u slučaju pogoršanja.

Više o pravilnoj primeni terapije i ulozi lekova koji olakšavaju disanje možete pročitati u tekstu Inhalatorna terapija u praksi – kako mukolitici i sekretolitici olakšavaju disanje.

Zašto je važna pravilna upotreba inhalatora?

Kod astme nije dovoljno samo dobiti terapiju. Važno je da pacijent zna kako se inhalator pravilno koristi. Nepravilna tehnika može smanjiti količinu leka koja dospeva u disajne puteve, pa terapija može delovati slabije nego što bi trebalo.

Na kontroli je korisno proveriti:

• da li se inhalator koristi pravilno,
• da li se terapija uzima redovno,
• da li postoje neželjeni efekti,
• da li su simptomi dobro kontrolisani,
• da li je potrebno prilagoditi terapiju.

Kada je potrebno zakazati pregled pulmologa?

Pregled pulmologa je preporučljiv ako imate:

• kašalj koji ne prolazi,
• otežano disanje,
• sviranje u grudima,
• osećaj stezanja u grudima,
• noćno buđenje zbog kašlja ili gušenja,
• pogoršanje disanja pri naporu,
• česte bronhitise,
• dugotrajan kašalj nakon infekcije,
• potrebu za čestim korišćenjem inhalatora,
• simptome koji se vraćaju uprkos terapiji.

Posebno je važno da se jave pušači, bivši pušači, osobe sa alergijama, osobe koje rade u uslovima izloženosti prašini ili hemikalijama, kao i pacijenti koji imaju porodičnu istoriju astme ili drugih plućnih bolesti. Za širi kontekst preventivnih pregleda pročitajte tekst Primarna i sekundarna prevencija u pulmologiji: kako spasiti pluća?.

Kada je stanje hitno?

Odmah potražite hitnu medicinsku pomoć ako se javi:

• naglo i teško gušenje,
• otežano disanje koje se brzo pogoršava,
• plavičaste usne ili nokti,
• konfuzija ili izrazita slabost,
• bol ili jak pritisak u grudima,
• nemogućnost govora u punim rečenicama,
• izostanak poboljšanja nakon propisane terapije za hitno olakšanje.

Ovi simptomi mogu ukazivati na teško pogoršanje astme ili drugo ozbiljno stanje i zahtevaju brzu procenu.

Astma kod odraslih se može držati pod kontrolom

Dobra vest je da se astma kod odraslih u velikom broju slučajeva može uspešno kontrolisati. Ključ je u tome da se simptomi ne ignorišu, da se uradi odgovarajuća dijagnostika i da se terapija prilagodi konkretnom pacijentu.

Ako imate uporan kašalj, otežano disanje, sviranje u grudima ili osećaj da se brže zamarate nego ranije, nemojte čekati da tegobe postanu ozbiljne. Pravovremeni pulmološki pregled i spirometrija mogu pomoći da se utvrdi da li je u pitanju astma ili neko drugo stanje koje zahteva lečenje.

Kod osoba koje imaju faktore rizika, posebno kod pušača i bivših pušača, važno je razmišljati i o ranom otkrivanju ozbiljnijih bolesti. Više o tome pročitajte u tekstu Rano otkrivanje raka pluća: Low Dose CT i biomarkeri u krvi.

FAQ: Astma kod odraslih

1. Koji su prvi simptomi astme kod odraslih?

Prvi simptomi mogu biti kašalj, otežano disanje, sviranje u grudima, stezanje u grudima i brzo zamaranje. Kod nekih osoba kašalj, naročito noću ili nakon napora, može biti jedini izražen simptom.

2. Da li astma može prvi put da se javi u odraslom dobu?

Da. Astma kod odraslih može se javiti i kod osoba koje nisu imale astmu u detinjstvu. Može biti povezana sa alergijama, infekcijama, profesionalnim izlaganjem, pušenjem, zagađenjem ili drugim faktorima.

3. Kako da znam da li je kašalj od astme?

Na astmu se može posumnjati ako je kašalj suv, uporan, ponavlja se noću, javlja se posle napora ili se pogoršava pri izlaganju hladnom vazduhu, dimu, prašini ili alergenima. Ipak, za tačnu dijagnozu potreban je pregled i najčešće spirometrija. Više o dugotrajnom kašlju pročitajte u tekstu Kašalj koji ne prolazi: kada je vreme za ozbiljnu dijagnostiku?.

4. Da li je sviranje u grudima uvek znak astme?

Ne uvek. Sviranje u grudima može se javiti kod astme, ali i kod drugih bolesti disajnih puteva. Ako se ponavlja ili je praćeno gušenjem, kašljem ili stezanjem u grudima, treba zakazati pregled pulmologa.

5. Šta je spirometrija i zašto je važna kod astme?

Spirometrija je test plućne funkcije koji meri koliko vazduha možete da izdahnete i koliko brzo. Važna je jer pomaže lekaru da proceni da li postoji suženje disajnih puteva i da li se ono popravlja nakon primene leka za širenje bronhija. Više o testovima disanja pročitajte u tekstu Kompletna plućna funkcija: šta pacijenti treba da znaju pre i posle pregleda.

6. Da li astma može da se izleči?

Astma je najčešće hronično stanje, ali se može dobro kontrolisati. Uz pravilnu terapiju, redovne kontrole i izbegavanje okidača, mnogi pacijenti žive bez značajnih ograničenja.

7. Da li odrasli sa astmom smeju da vežbaju?

U većini slučajeva da, ali je važno da astma bude dobro kontrolisana. Ako se pri naporu javljaju otežano disanje, kašalj ili stezanje u grudima, potrebno je proveriti terapiju i plan aktivnosti sa lekarom.

8. Kada je astma opasna?

Astma može biti opasna ako se simptomi naglo pogoršavaju, ako postoji teško gušenje, plavičaste usne, nemogućnost govora u punim rečenicama ili ako propisana terapija za brzo olakšanje ne pomaže. Tada je potrebna hitna medicinska pomoć.

9. Da li alergije mogu izazvati astmu kod odraslih?

Alergije mogu biti važan okidač ili prateći faktor kod astme. Polen, grinje, buđ i životinjska dlaka mogu pogoršati simptome kod osetljivih osoba. Zbog toga je kod nekih pacijenata korisna i alergološka procena. Više pročitajte u tekstu Alergijski rinitis: kako ga prepoznati i upravljati simptomima.

10. Kada treba otići kod pulmologa?

Kod pulmologa treba otići ako imate kašalj koji ne prolazi, otežano disanje, sviranje u grudima, noćno gušenje, brzo zamaranje ili česte bronhitise. Pregled je posebno važan ako se tegobe ponavljaju ili ometaju svakodnevni život.